Sinopsis
„Ovaj roman može da se čita i kao razgranata parabola o čovekovoj ukletosti, o zlu u pojedincima i grupama, o represivnom karakteru ideologije, o vapaju za životnom punoćom. Pomerajući narativnu optiku od groteske, preko realnosti, do poetske meditativnosti, autor je ponudio upečatljive literarne projekcije i suptilne alegorije o razlozima univerzalne ljudske osujećenosti, ali i naše, neposredne i aktuelne, sputanosti. Zavodljivo pripovedanje, s postupnim uvođenjem likova i otkrivanjem fabule, obezbedilo je Adamovićevoj prozi dva prividno suprotstavljena svojstva: ukus bajkovitog i oporost proživljenog.“
Iz recenzije Čedomira Mirkovića
